HOME 

SUVA PLANINA

KULTURA I NAUKA

POEZIJA  

 

 		                       PESME

Kliknite na ime pesnika da biste videli njegove pesme:

Danijela
Tijana Radmilo
Borivoj Bukva
Jadran Zalokar
Tatjana Debeljacki


Aleksandar Bandovic 
Norman Darlington
Gordana Culibrk
Vasa Radovanovic
Petar Eror


Sinisa Glogoski
Samir
Mirjana Stevanic
Dragoslav Simonovic


Jelena Milenkovic
Nebojsa Stankovic
Dejan Milanovic

 

 POVRATAK NA STRANU Poezija
 


Danijela
 

Vec vidjeno

 

U ocima ti videh kisu,

ali ona nije ljubila tlo. 

U mraku cuh dve senke kako disu, 

a kao da bilo ih je sto. 

U kosi ti zapazih vetar, 

planinskim dahom ponesen, 

nosio je pesmu u etar, 

teturao,pijan,zanesen. 

Na usnama ti naslikah reci, 

temperu kisa je sprala, 

jedino leto zimu leci, 

i topi odsjaj plavih kristala.



 

Zamisljam

 

Zamisljam slike,

daleke pejzaze,  

miris limuna u vazduhu. 

Zamisljam godine, 

slucajne susrete, 

jesenje parkove... 

Zamisljam srece, 

davno zaboravljene ljude, 

nedosanjane snove. 

Zamisljam reke, 

misli sto nekud plove... 

Zamisljam ruke, 

neobican hod, 

lanene sesire... 

Zamisljam,ali samo na tren, 

da uhvatim sen buducih dana. 

Zamisljam,obecavam, 

jos samo ovaj put, 

dok cirkus ne krene. 

Zamisljam,sve dok ne saznam, 

dal' neko zamislja mene.??




 

Neko

 

Ja cutim milion reci, 

ja disem duboko pod vodom, 

ja htedoh nesto ti reci, 

ali nisam sada sa tobom. 

Ti spavas negde daleko, 

mozda mislis na mene sada, 

mozda slutis da postoji neko, 

neko ko ceka, 

ko ti se nada. 

Ja cekam bez sata na ruci. 

Ja vreme prodajem sama, 

na klupi u parku,u luci.. 

i mislim o tebi svakog dana.


 

Trska

 

Nisam volela, 

ja to ne umem. 

Umem samo da bezim, 

da se krijem, 

da ne razumem. 

Sebicna sam, 

gorda, 

drska... 

Slomljena sam. 

Ja sam samo trska.

 


slike mojih misli

 

kad stisnem zube,
kao da cujem zvuke
neke pesme utkane u usi horizonta.
kad zamisljam slike,
kao da vidim sustrete
sunca i mora na paucini stena.
kad posmatram lica
kao da osetim bol
praznine u ocima samca.
kad grizem usne
kao da dodirujem jastuke
macijih koraka naslikanih u snegu.
kad osetim dodir
vidim samo dva crna bisera
kako mi se smese
i tada znam
da sve slike nestaju.


 

da si bio tu
 

da si bio tu kad svetovi su ratove vodili,
moj svet bi pevao u miru,
glasovi bi slavili radost vetra,
a sve tuge pobedjene  bile.
da si bio tu kad su se reke slivale
u pernata mora pod mojim snovima,
sumornim i strasnim slikama uma,
ja ne bih spavala.
da si bio tu, kad sama sam cutala u mraku,
dok su se ulicne lampe gasile,
ja bih ti pricala.
da si bio tu,dok su kapci prozora lomili jutro,
a sunce brisalo slike na mutnom staklu,
kapci bi se sami otvarali.
da si bio tu,ja ne bih bila sama,
i ne bih jutra cekala sama,
u zracima sunca koji su
do mog kreveta dopirali.

 

                                  POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 


Tijana Radmilo

 

MOJ BOL
Ne zivis vise
umrla si u meni,
nisam umela da te sacuvam
da docekam tvoj zagrljaj
i prvu rec...
da ti pomognem da zris...
sve je nestalo
jer nisam umela...
Tebe sam podredila svemu
i sve je bilo vaznije
a sad bih tebe na prvo mesto stavila
i za tebe slavila...
ali uzalud je sve sto srce pise
kad moje zlato u meni ne dise.


KUCICA OD PRUCA
Neko je nocas zapalio selo
i uneo buktinju u moje telo
a selo...selo je gorelo
i ona moja kuca od pruca,
sada je tudja
i sava ona izmastana deca
i reka kraj koje smo zore snili...
i mi smo izmisljeni bili.
Nocas je neko zaratio u mom selu
oduzeo mi zastavu belu
da nemam cime mahati,
i da se nemam za sta boriti..
Ali dobro, sve sto ljudska glupost unisti
moje srce opet lako izgradi
i u novoj kolibi ja cu naci spas
ali nikad vise necu izmastati nas.

 

                                  POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

 Bandovic Aleksandar      Coa82@yahoo.com 

 

Na na na

 

Povukao je obarač i zaspao očekujući kraj.

Sneg je nečujno udarao u kapke,

pretvarao se u suze.

Dame su se uvukle još dublje u bunde,

gospoda u svoje priča o dobrim cigarama.

Provukao je ruku kroz zaleđenu kosu

Negde daleko čuo se pucanj.

 

Kroz indijanska polja prošle su poštanske kočije,

kroz tajge Eskimi su gonili praistorijske životinje,

kroz pustinju kamile su se uznemirile od vetra,

piramide su bile završene,

gangsteri su se ubijali u Njujorškim ulicama,

vreme je zastalo u grlu slepca

koji hoda po kiši,

istorija se zgrušala u krvi nekog bolesnika,

pljunuo sam u lice i pucao,

more se povuklo do članaka,

video sam malo lice preko milijardu svetlosnih godina,

još jedan dan sam hodao ulicama,

ja nikad nisam postojao osim u njoj.

 

 

 

 

O, poezijo

 

Poezijo, glupi mali rečniku smrti

poezijo, fabrički dimu čovečanstva,

poezijo, izmetu kućnih ljubimaca,

poezijo, opijatu tužnih ljudi,

vremenska mašino melanholije,

tragaču izgubljenog jezika,

ranjeniku svoje taštine,

gola lepotice kompjuterskog sveta,

O, poezijo, zastani!

Stani!

Nisu li te prolazni, umirući ljudi pisali,

O, poezijo šta si ti?

Otvoreni prelom dokoličara,

muziko kućne tišine,

poezijo!

prostitutko tuđih noći,

apsurdu Božijeg postojanja,

Nisu li te mladi, večni Bogovi zabranjivali?

Gde ćeš nas odvesti?

Ovako tihe i umorne

drage i nežne

voljene i nevoljene

pijane i trezne

Gde nas vodiš sa svojim pozivima

U revoluciju!

U ljubav!

U noć!

U smrt!

U smrt!

Poezijo,

muzo ljudskog neznanja

kosmogonijo neonskih reklama

Poezijo,

ti si sex

za svim onim devojkama

sa kojima sam želeo da spavama

ali nisam imao jastuk.

 

 

 

 

                                  POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

 

Norman Darlington, Irska, 1956, (Marulic, Haiku Novine, Haiku Stvarnost, Letni Casi, Hermitage). Sajt: xaiku.com

Haiku stihovi:

nakon eksplozije
u komadicima stakla
razbijeno nebo


noc uz krijes -  
kroz gusti dim
njisak konjв


skidajuci se -
miris me potsjeca
na moga oca


posjet bivsoj zeni
miris kuhanog slanutka
davno zaboravljen

 

                                POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

Gordana Culibrk je rodjena 1952. godine. Zivi i stvara u Beogradu. Prozu i poeziju objavljuje u periodici. Zastupljena u antologiji ''Knjizevnici u pjesmama''.

            e-mail: vasagoca@EUnet.yu

 
                           OTISAK

 

Podji po svetu

I pronadji otiske mojih

Bosih stopala

I neka to budu znaci

Nacrtaj mapu tih otisaka

I povezi tacke

Dobices zanimljivu

Slagalicu

Koja ima neslucenu snagu 

 

 

                                POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

VASA RADOVANOVIC je rodjen 10.2.1961. godine. Zivi i stvara u Beogradu. Objavio je tri knjige pesama:’’Blesav grad’’,’’Boemska prica’’ i ’’Boja, miris, zvuk’’. Prevodjen na engleski i francuski jezik. Zastupljen u vise antologija. Clan Udruzenja knjizevnika Srbije.

e-mail: vasagoca@EUnet.yu

  
                              KAFANSKI SONET

                                           Draganu Cigicu

 

Konobare brate ne otvaraj vrata

Skrij me pod okriljem ovih mokrih dveri

Napolju je besnilo puca brat na brata

Napolju su neljudi napolju su zveri

 

Konobare brate stavi kljuc u bravu

Ova cetir  stola Tvoja su drzava

Usao sam ovde da sacuvam glavu

Napolju je zveri nude za badava

 

Konobare brate zamandali vreme

Pokloni mi azil svog mokrog kraljevstva

Napolju su razvili radio antene

 

Slobodne ludake huskaju na zverstva

Cuj lavez kerova, dolaze uhode

Konobare brate ne daj da me vode

 

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

                       Petar Eror:

Explo

 

U ljubavi,

ponovo sa sobom.

Otvoren od uzbudjenja,

prepolovljen mnogima i tobom.

Zatvoren od ponosa,

implodiran.

 

Govorim uporno, ne pevam tebi,

hladan umorno, kao ostavljen sebi,

prepravljen zauvek u lazi bez milosti,

otrovan oduvek željom da volim.

I čini se na tren sklapam prste da molim,

a onda ledeno sečem, krvožedno solim,

da jače boli!

 

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

 

      Sinisa Glogoski:    sin6@net.hr 

Tko Sam Ja 


Lezim na podu sasvim sam 
Gledam u oblake svaki beskrajni dan 
Ne znam sto da radim
Sa sobom ja 

Stojim na uglu da mozda neces proci 
Uljepsat mi dan dok srce ne skoci 
A kad srce skoci
 Ja ne znam... 

Ne znam tko sam to ja 
Ne znam tko sam to ja 

Ti si u velikoj zabludi 
Dobro od loseg ne znas razluciti 
A ja te gledam samo I razmisljam 
Da nije ti stalo do mene 
Da gledam kroz prazne prozore 
A ne vidim 
I ne znam... 

Tko sam to ja 
Tko sam to ja 

I ne znam...

 

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

 

     Samir:   astorx@bih.net.ba 

VOLIO BI...

Volio bi pjesmu da ti pišem, tvoje ime nikad da ne izbrišem,

Volio bih ruku da ti dam, Jedina moja, ne želim da budem sam,

Nebo u tvojim očima,

samo ja da gledam.

Gledam more i zoru što sviće,

Vidim lice i glas što kliče...

Daleko si draga,

Ne mogu ti doči.

Daljine ove vuku i zovu,

Daljine proklete, draga,

Tiši je tvoj glas, sve manje ga čujem,

Zovi me mila, s tobom ja želim.

Usnulu pjesmu ponovo da pjevam, i divne snove s tobom opet da snivam.

Gledam draga, polje vidim, polje zeleno,

puno duginog cvijeća,

A ti u haljini bijeloj, korakom lahkim,

U susret meni...

Ne, to je snivanje nestvarno, daleko,

I tmina ponovo, tupa kiša,

Razbija  san posljednji,

  

Uz kapi prve nestaje san,

Ah – zar ni sna više nemam,

Volio bih da sam s tobom, sada,

da ne sanjam lice tvoje,

Da uz lice tvoje,

Bude i moje.

Volio bih,

A toga nema,

Volio bih draga...

 

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

PROŠLOST 

Zašto prošlost tako boli?

Zašto su mi teški snovi?

Neko prošlost mnogo voli,

Neko mrzi,

Neko se njome ponosi.

A prošlost , eto-

Čudna, daleka,

Sobom je čovjek vjećno nosi,

Kao sliku dragu,

Kao životnu tajnu.

Prošlost moja, čovjek je sneni,

Hitrim korakom hodi,

Putem koji kraja nema.

Prošlost nemati,

Izgubiti blago svoje.

Što sam više živ,

To je prošlost veći div.

Da li se prošlost vratiti može,

Ne, jer život kao rijeka teće,

Sjećanja ona naša nosi,

Život guta, čuva,

Prošlost se uvijek za nama šunja...

 

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

      Mirjana Stevanic:

Pocetak

 

Ne volim početke! Suviše su isti

ti bedni treptaji duše što se bori

da pronadje sreću, da odagna misli

sto unište svaku nadu što se stvori.

 

I čemu počeci? Otkud njima vreme?

Zar nije sav put samo jedna staza?

Samo je trenutak kada sve uvene!

Sve je zaledjeno još od prvog mraza!

 

Ne volim početke! Al' kad Sunce grane

ja mu pružim ruke i zatvorim oči;

mislim: izbledeće ožiljke i rane

i obasjati stazu kojom kročim.

 

I rodi se želja, od mene je jača,

za samo još jednom, ona ista varka;

Za pokušaj jedan, zbog bola i plača,

beg bar na trenutak iz večitog mraka.

 

Mami me sloboda! I popustim često;

jer mračna je tuga, ni dodira nema,

zaboravim ko sam i gde mi je mesto,

poverujem: nešto novo mi se sprema.

 

Ne volim početke! Nije što su isti!

Nije ni zbog kraja, mada uvek patim.

Ne volim što želim, što mi gore misli

i što da postojim tada uvek shvatim.

 

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

Jadran Zalokar, haiku stihovi iz zbirke "Dah mora"

Nepovjerljivo gleda
poguren starac
gladnog macka

Sad ovdje živi
umrli dom
iza brda

Ne znam vise
kako zore svicu
nad sumom

Blagoslov.
Otopiti tvrdu kozu
dusa

U osvit zore
kroz jato ptica vidis
proljetne oblake

Rukama
uhvatiti oblak.
Sijecanj

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

   Borivoj Bukva

Pjesme iz zbirke poezije PETA RIJEKA/Borivoj Bukva/Rijeka, 1996./


TVOJIM TIJELOM ZENO

Tvojim tijelom, zeno,
u tebi nalazim
poeziju kao spolnost.
Dok skidam Izidine velove,
upoznaj me i kreni samnom,
- petom rijekom.
Plavom, vijugavom,zderacicom,
sto bez povratka stalno tece...
                                 U Rijeci
21.10.1995.g.


KORANA

Korano, rijeka natopljena tugom
dalekih poziva stradalaca,
dicis se slapom,
sirokom branom protjecanja sudbine.
Bilo nas je mnogo,
tuznih i sretnih,
lakrdijasa, propalica i siledjija.
Boema tvojih za svjedoka
ti si Korano.
Slusam te Korano,
i zubor tvog protjecanja.

Parkovi daleki, siroki, uz setalista i klupe.
Tu uz Koranu, dozivjeh prvu ljubav,
na klupi u parku:
poljubac srece i nadanja.

Slusam te, Korano,
i zubor tvog protjecanja,
dok koracam uzduz Korane,
rijeke grada mog rodjenog.
                               U Karlovcu
06.07.1970.g.

KARLOVACKI HARLEKIN

Mozda zbog duge kose,
uskih, crnih hlaca i crne jakne,
zbog lica, mozda
ili plavih, dubokih, sanjivih ociju...
Ja Harlekin karlovacki,
kad krenem ulicom, svatko se okrece.
Grubijan nisam,
tumaralo nisam,
ipak me prozvase sumnjivim!

Zanesenjak,
veselim se zivotu i cekam nesto novo,
danas, sutra, desiti se treba,
i bicu na mjestu, prvi, vidjeti prizor
kad snijega vise nece biti,
u proljece novo cu uci, razdragano
cilj moj ludji je
no bilo ciji.
Cilj moj
ludji je.
                              U Karlovcu
12.04.1970.g.



DRHTAJ TIJELA

Drscu maleni valovi,
na mjesecini pod vodom.
Iskre zrake, kao da pjevaju,
pjesmu moru.
Nocnu osamu, traze.
Pronaci je ne mogu.

Dolje pod vodom dok ronimo,
kao biset sjajis se.
A ja te dodirujem tijelom
i trazim, drhtaj tvoj.
                                U Rijeci
08.08.1995.g.


                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

                      Dragoslav Simonovic      dragslav@hotmail.com

H to gO2

 

 

Kap vode

Jedna kap

koja nas deli

ili spaja?

 

Kap vode

Ogromna kao okean

Neophodna kao pupcana vrpca

Ti, daleka kao Indija

Bliza kao sijamski

 

U jednoj kapi

koliko suza

toliko radosti

 

Samo jedna kap

kako da plivas?

Mrdnemo li se naglo

Razidjose se kontinenti

Nastase planete

Ostanemo li predugo ovako

podavicemo se

 

I plovimo

Plovimo u zamisljenom brodu i zamisljenom pravcu

I plovimo

pomeramo jedra

Cekamo povoljan vetar

 

Jedna kap!

A toliko mokri

Nekad samo vlazni

Nekad kao poprskani

Nekad malo pokisli

Ponekad skroz okupani

Nekad popisani

Nikad suvi

 

Na jednoj kapi - dva pola

plus i minus

muski i zenski

severni i juzni

i struje, virovi, sezone, sante leda i monsunske kise

 

I ne treba nam

ni vazduh

ni zemlja

ni vatra

samo kap vode i ljubav

 

Kao dvocelijski organizam u rastvoru ljubavi

Jedna kap !

Kao medium za osmozu

Neophodan za simbiozu

 

Jedna kap vode dovoljna za zivot !

I sta je u kosmosu jedna kap vode

I stacemi kosmos bez nje?

 

I neka je malo hladno

Samo da ne ispari

 

 

          End of  Poetry

   

izraziti osecanja?

recima neznacenja

 

ionako ne cujes!

 

Muk spolja

Muka unutra

 

sablast rezi

tupost reze

 

cuti ? ili

bezi od tisine?

 

jaki otkucaji

znas, to vise tvoje srce nije

samo pumpa

a vreme izmedju dva otkucaja, citava vecnost

za tren … pozelis da stane,

onda jedva cekas sledeci otkucaj

 

ritam!

ne ritam zivota

Muka i Muke

 

ne uzdises vise

dises sporije i sporije

kao da vezbas

vazduh je prejak

 

lagano zaklapas oci

pa se naglo trgnes

pitas : dal je proslo sekund, minut, noc ili nedelja ili mesec

toliki je san

 

skvrcis, smanjis se toliko da je dusa veca od  koze

otkrivena, nezasticena, preosetljiva

svaki pokret, dodir, ostavlja oziljak

dlake kad rastu, urastaju u dusu

bolno

 

prestanak

 

od osecanja ostale, ose

od uzivanja, uze

od cinjenica, cini

od radosti, rad

od smisla ostalo be

od razumevanja, puki razum

 

Muk i Muka

 

koga da krivis sem srce sto kuca

koga da cuvas sem bolnu dusu

 

jadni crvi koji ce ovo srce da jedu

i telo koje nasledi ovu dusu

 

 

hm,

trne ti ruka

Neko te voli tiho

 

cujes li ?!

 

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

    Tatjana Debeljacki, iz knjige "Kuca od stakla"

 

               SUVENIRSKA SREĆA

                           

 

Koliko sam puta ponizila sebe?

Klečala, puzala, tragala za ovim,

ođeknula je moja suvenirska sreća!

Pomalo nesigurno, pomalo varljivo,

nikada se ne zna koliko ona traje.

Predajem ti dva hladna kamena,

moje hladne ruke, stidljivo lice.

Objavi ovo na stakleno zvono!

GOLO LICE  

                        Tatjana Debeljacki

Meni je muka od samog početka,

meni je svejedno do samog završetka igre.

Izgubili su je.

Šta je sa drugim čovekom?

U dvadesetom poglavlju u samom redu

njega izda golo lice.

U dvadeset i trećem poglavlju,

bilo je zbogom.

Isto lice pod šeširom,

golo lice.

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

  Jelena Milenkovic

        OCI
                            

Videh te oci. Nekada su dobrotom sjale 
U teskom trenu svakom bivahu tu, 
Davase mi nadu u svom onom zlu;
Zivot su mi te cudne oci dale.

Ne plasih se tada oluja ni pakla.
Koracah kroz beznadje brzo i smelo; 
Pa i kad se smrt spustala na moje telo,
te oci ugledah, sjajnije od stakla.  

Davase mi onu bezbriznost nevinu
u burama koje zivot nanosi
u vetrovima koje donosise talasi,
Ja kleknuh, i prepoznah svetinju.  

Nikada to vreme, radosti davne
zaboraviti srce ne moze i nece;
do poslednjeg daha, i poslednje svece
Kad jesen nad grobom ogoli grane.  

Videh te oci nocas. Istina prenu -
Iz laznog sna. Sad mrznja me gleda
i ponos koji se pred oprostajem ne da
taj pogled bi da me unisti u trenu.  

Ja pustih suzu. Iz srca dodje.
Za njom se sve rane moje otvorise
Teska me tuga, slutnje zle opkolise;
i noc se spusti da nikada ne prodje               
      Jelena, 1977; apsolvent prava         jelena@ptt.yu         

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU     Poezija 

  Nebojsa Stankovic

Kap
                   

 I

U razmazanom trenutku
tek prohujalog i doletelog
Na izmewenom krugu
granica pro{losti 
bez budu}nosti
i dolaze}eg bez oti{log
Izme{ane sada{wosti
neskladne stvarnosti
u beskraju se mimoilaze. 

II

Talasna porozna misao
krivinom prostora neodre|ena
na horizontu gravitacije
s ove i one strane
le`i nad singularno{}u. 

III

Sitnim korakom studenim
kazaqke bri{u krug
naru{enom ravnote`om
sviraju isti bluz
no{en uzdahom 
tek prohujalog. 

IV

Istim trikom gubim sada –
neuspelim dolazi 
ili odlazi

 

U novom polo`aju
linija tra`i mawu
da se je primakne 
ali i odmakne
Gongom se oglasi
istim i ugasi
opet da krene
pa zastane. 

V

Sitni su to pomaci
s prstom u kap vode
i ve} ohladnelim dodirom
kida se strla postojawa.

 

Iz naru~ja trena
linija u modrini prestaje – 
ptica nije `ivota vredna
kad ostane samo jedna.


Lelujavi koraci
                     Neboj{a Stankovi}

   

Nad ovom lavinom slutwi

pogled satkan modrinom

stremim `urno nehajnim prezirom

lelujavim kontinuumom

dozivam dodire

i note flaute

treptaje razma`ene vernosti

nadahnute linijom no}i i dana.

 

Lice razjeda po~etak stra{noga

ote`ano tobom

od prete{kog po~etka

pod pla{tom fewera

izbegavan u ogledalu

i rasejan ti{inom mrtvaca

izlivom samrtnika

stojim u me|u prtostoru.

 

Tra`im te zatverenih o~iju

u zamrznutom vremenu

i ohladnelim pogledom

ustalasanih nadahnu}a.

Padam korakom nespretnim

nespokojnim talasom razbijen

kristal sawivih ideja

skriven slu~ajnim pogledom.

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija

 

   Dejan Milanovic

CEKAJUCI NOVO JUTRO

                           

 TRI JE SATI DAVNO PROSLO

CEKAM NOVA MAJSKA JUTRA

SVE JE PROSTO-JEDNOSTAVNO

CEKAM VALJDA, BOLJE SUTRA.

 

TRI JE SATI PROSLO DAVNO

NERVIRA ME SAT STO KUCA

U ZIDOVE BULJIM ZALNO

OD MUKE MI GLAVA PUCA.

 

LEZIM MRTAV, LEZIM HLADAN

DOK MI PAMET NEGDE LUTA

ZELUDAC MI MNOGO GLADAN

HOCE SRCE DA PROGUTA.

 

DOK UZDISEM PREDUBOKO

I DOK PSUJEM SVE NA SVETU

NA POLA MI KOPLJA OKO

CIGARETU PALIM PETU.

 

I DOK VRTIM JA DRUGU STRANICU

I DOK TRAZIM NEKE NOTE LAKE

PRVU BORU OSECAM NA LICU

I PRVI PUT SLUSAM NARODNJAKE.

 

CEKAJUCI JUTRO, JUTRO NOVOG DANA,

HARMONIKA MENI DUSU CEPA

SLUSAM SEMSU, SLUSAM I SINANA

DOSLO BRATE VREME DA SE KREPA.

 

SAMO SLUSAM, NI DA PISNEM

ZA PEVANJE NEMAM SLUH

A DODJE MI SAD DA VRISNEM

DA PROBUDIM SAV KOMSILUK…

 

TRI JE SATI DAVNO PROSLO

I CETIRI BOG TE JEBO

JUTRO BI MI DOBRO DOSLO,

AL’ JE MOJE CRNO NEBO.

 

VRTI MI SE KUCA CELA

DOK POVRACAM U LAVORU

PICA SU MI SVA PRESELA

ETO TAKO CEKAM ZORU!!!

 

                             POVRATAK NA POCETAK STRANE

                                POVRATAK NA STRANU Poezija