PREDSTAVITE VASU KNJIGU
PREDSTAVLJANJE KNJIZEVNIH STVARALACA
MISLI POZNATIH LJUDI
KNJIZEVNOST, PSIHOLOGIJA, FILOSOFIJA, RELIGIJA, NAUKA
LOGOPED
Veca potreba za logopedom u Istocnoj Srbiji.
Istocna Srbija ima specifican govor. Zbog tog govora deca koja nastave
skolovanje u nekoj drugoj sredini imaju velikih problema. Formirani
izgovor pojedinih slova je toliko drugaciji da ga je veoma tesko kasnije
korigovati. Kao najpoznatiji primer moze posluziti sa koliko podsmeha u
serijama i filmovima se govori o Pirocancima jer oni drugacije
izgovaraju slova ‘tj’ i ‘ch’. Slicna situacija je i sa ljudima iz drugih
opstina istocne Srbije, a narocito jugoistocne Srbije.
Ako deca nastave skolovanje u svojoj sredini, onda kasnije stasavaju u ljude koji imaju veliku tremu kada trebaju promeniti sredinu, ili u kontaktima sa ljudima iz druge sredine. Njihov govor je drugaciji, a ono sto je najbitnije to su naglasak i izgovor pojedinih slova. To se kasnije vrlo tesko menja. Govor istocne Srbije se razlikuje takodje po broju padeza i po poredjenju prideva, ali to se, kao osobina novog govora (ili jezika), lakse prihvata. Medjutim, nauceni izgovor pojedinih slova i pojedini naglasci su najveci problem. Oni obelezavaju coveka za ceo zivot, nauce su u ranoj mladosti, a kasnije se veoma tesko koriguju. U Srbiji je govor istocne Srbije toliko drugaciji da ljudima sa severa pre svega sluzi za podcenjivanje i podsmeh.
Ova vrsta problema predstavlja veliki problem za karijere svih ljudi iz istocne Srbije. Cak je i Jovan Cvijic, kada se sreo sa ljudima iz ovog kraja, napisao da su to ljudi koji su sposobni da rade, ali ne i da razmisljaju. U danasnje vreme takmicarski rezultati mnogih djaka iz ovih sredina su dokazali da su oni sposobni da razmisljaju (Pirot je imao i svetskog prvaka iz matematike). Ali, govor ovih ljudi je veliki problem za ravnopravnu komunikaciju sa ljudima iz ekonomski razvijenijih severnih i zapadnih delova Srbije. Pomenimo samo poznati primer drugacijeg govora cuvenog kosarkaskog trenera Svetislava Pesica, kome je zbog toga svojevremeno bilo lakse da radi u Nemackoj nego u Srbiji.
Zato je ovde bitnije nego u drugim sredinama da logopedi budu zastupljeni u radu sa decom predskolskog uzrasta i u osnovnoj skoli. Drzava treba obratiti posebnu paznju na ovaj problem istocne i jugoistocne Srbije (koji je do sada bio zanemaren) i da u ovom kraju mora biti izrazeniji rad logopeda. Podsecam ponovo na to sa koliko podsmeha u domacim serijama i filmovima se prikazuju ljudi iz ovog kraja zbog svog govora, a narocito navodimo poznati primer loseg izgovora slova ‘tj’ i ‘ch’ kod Pirocanaca. Naravno, ovo ne znaci da treba biti zanemaran lokalni govor, vec da se treba razviti veca sposobnost prihvatanja i koriscenja standardnog govora u Srbiji.