|
|
||
Galerije slika sa Suve planine Galerije slika sa Stare planine Master plan za Staru planinu - venac na kome je vrh Babin zub ---------------- Sasa Arandjelovic: romani, drame, filosofija ---------------
|
Home Suva planina Druge planine Opstine Kultura Nauka Ostalo |
|
Написао: Павле Премовић, професор, Универзитет у Нишу Истраживање је вршено на Сувој планини у близини варошице Бела Паланка, око 45 километара источно од Ниша. Децембра 2002 г. пољопривредник Небојша Бошковић из Горње Коритнице је први указао јавним медијима широм Србије на мистериозни кратер на Сувој планини.
Кратер је био у жижи јавности у току 2003 г. али после тога је убрзо заборављен. Кратер, као и друге интересантности на Сувој Планини и око ње привуклу су пажњу мојих сарадника и мене. Наша проучавања кратера на Сувој планини започели смо маја 2003 г. Он се налази на падини предивне долине Ждребица на око 1360 м надморске висинe.
Кратер је пречника око 30 метара (од обода до обода) и дубине 2-3 метра. Ерозија и људске радови су, вероватно, промениле у већој или мањој мери облик и димензије оригиналног кратера. Преовлађајући околни материјал је карстни кречњак од чега су и зидови кратера. После многих разговора са околним мештанима установио сам да је кратер настао пре 1920 године.
На први поглед сматрао сам да је кратер, вероватно, настао током ископавањем грађевинског камена (нпр., кречњака) од стране мештана. Касније сам променио то своје мишљење опредељујући се за могућност да је кратер настао неким природним путем, нпр., ударом малог метеорита или пропадање тла у подземне јаме. Ова друга могућност је, ипак, мање вероватна јер та врста пропадања тла не даје кратер са ободима већ само обичне површинске јаме. Уколико је ово тачно, онда остаје само једна једина могућност то да кратер на Сувој планини представља редак пример удара малог метеорита на карстном терену мада још увек нема никаквог доказа за то. По мишљењу научника, који се баве метеоритским кратерима, кратер горе наведених димензија може да настане само приликом удара омањег гвозденог метеорита. Нажалост, и поред детаљног претраживања кратера и његове ближе/даље околине нисмо успели да пронађемо ниједан његов комадић. Постоје за то две могућности. Да су тe комадићe покупили околни мештани или да је метеорит потпуно испарио приликом удара. Ова друга могућност, по мишљењу научника, је далеко мање вероватна. Да је оваква врста удара, ипак, могућа указује нам пад малог гвозденог метеорита који се одиграо половином септембра 2007 г. у Перуу а који је формирао кратер пречника од око 30 м (од обода до обода), и дубине око 6 метара дакле сличних димензија онога на Сувој Планини.
Истраживања Лабораторије ѕа геохемију, космохемију и астрохемију Универзитета у Нишу се настављају.
Preporuke:
www.info747.com
|
||